11 12 2018
srenbs
Home / АНТИ ФАШИЗАМ

АНТИ ФАШИЗАМ

ANTIFAŠIZAM

Антифашизам представља једну од константи деловања Удружења за социјална истраживања и комуникације (УДИК). Супротстављање свим видовима фашизма делимо са свим демократским снагама у земљи и свету, а антифашизам је након Другог светског рата постао неупитна вредност демократије, коју деле сви слободољубиви људи, тако да је нпр. 9. мај, дан на који се обележава годишњица капитулације Хитлерове Немачке проглашен Даном Европе.

Историјски, фашизам се јављао у разним формама: од италијанског фашизма, преко немачког националсоцијализма (и његових локалних опонашања, какво је у Босни и Херцеговини било усташтво), шпанског франкизма, итд .. У земљама бивше Југославије сви квислиншки покрети и режими за време Другог светског рата били су у већој или мањој мери фашистички, што се нарочито очитовало у њиховој геноцидној пракси (усташки логор Јасеновац је био највећи логор смрти у Европи ако се не рачунају немачки логори, а Сарајево је захваљујући домаћим колаборационистима постао 1941. готово у потпуности очишћен од Јевреја). Ратови 90-их година по много чему су и континуитет локалних видова фашизма који су поражени 1945 године.

Међутим, не смемо занемарити ни улогу режима Слободана Милошевића, који се позивао на антифашистичку традицију, али је по свом карактеру био националсоцијалистички.

Данас се у свету фашизам јавља у разним видовима: од покушаја ревизије историје (нпр. Оспоравање холокауста), преко разних тоталитарних идеологија, до неофашистичких, неонацистичких, расионалистичких и сличних покрета.

У мањем Босни и Херцеговини фашистичке тенденције се очитују с једне стране у организованом порицању или релативизовање злочиначке прошлости из 90-их година прошлог века, а са друге стране у деловању неонацистичких и клерофашистичких група, које у јавни говор уводе најгрубље форме мржње и теже успостављању органског (тј. тоталитарно-фашистичког) поретка.

Дејтонски споразум у Босни и Херцеговини јесте довео до прекида радикалног насиља – рата, али није довео до промене идеолошког система, културних образаца који су произвели рат: мржња према другима и различитима у етничком, вјерском, сексуалном погледу тако да се УДИК наставио веома интензивно залагати против свих видова фашизације друштва.

Супротстављајући се и порицању злочиначке прошлости и говору мржње, УДИК перманентно денунцира локалне видове фашизма.