17 11 2019
srenbs
Home / Uncategorized @sr / МЕЂУНАРОДНИ ДАН СПОМЕНИКА И СПОМЕНИЧКИХ ЦЈЕЛИНА

МЕЂУНАРОДНИ ДАН СПОМЕНИКА И СПОМЕНИЧКИХ ЦЈЕЛИНА

     Удружење за друштвена истраживања и комуникације (УДИК) подсјећа јавност да је 18. април Међународни дан споменика и споменичких цјелина који организује Међународно вијеће за споменике и локалитете (ИЦОМОС). УДИК је творац Централне евиденције споменика (ЦЕС) која обухвата податке о споменицима и спомен – обиљежјима посвећеним ратним страдањима деведесетих на подручју бивше Југославије. Унутар ове базе података налази се преко 3.500 споменика изграђених у Босни и Херцеговини, Црној Гори, Хрватској и Србији.

Према попису ЦЕС-а, у Босни и Херцеговини је изграђено више од 2.100 споменика који су посвећени страдању цивила и/или бораца током рата у БиХ. Већи број мапираних споменика налази се на подручју Федерације БиХ (више од 1.400), а такође регија у којој је пописано највише споменика је у Федерацији БиХ (Тузлански кантон са укупно 288 споменика). У Републици Српској највише споменика је пописано на подручју Бијељинске мезорегије, укључујући и субрегију Зворник (укупно 231 споменик).

Према попису ЦЕС-а, у Хрватској је изграђено више од 1.200 споменика који су посвећени страдању цивила и/или бораца током Домовинског рата. Највећи број споменика се налази на подручју Вуковарско – сријемске (109) и Сисачко – мославачке жупаније (100).

С друге стране, у Црној Гори и Србији присутан је знатно мањи број споменика и углавном су посвећени страдањима у НАТО бомбардовању и Косовском рату. Тако је у Црној Гори пописано 17 споменика, а у Републици Србији укупно 301 споменик. Највише споменика је пописано на подручју града Београда (52), те Пчињског управног округа (30).

На основу спроведене анализе прикупљеног материјала, координатор УДИК-а, Едвин Канка Ћудић, каже: „Изграђена спомен – обиљежја су различитих облика, а неки од њих су спомен – плоче, крстови, чесме, бисте, спомен – попрсја, цркве, те спомен – комплекси. У најчешћем броју случајева ради се о спомен – плочама, великим и малим, а налазимо их на прочељима зграда, на каменим стијенама, поред локалних путева, мостова, на гробљима, у интеријерима, положене уз споменике као додатна објашњења.“

УДИК-овим истраживањима је утврђено да у Босни и Херцеговини, али и региону, постоји велики број контроверзних споменика, односно обиљежја која својом појавом или поруком доводе до нетрпељивости и сукоба у заједници. Такви су споменици посвећени страним борцима који су ратовали током рата против Босне и Херцеговине. Тако у насељу Ливаде покрај Завидовића изграђен је споменик посвећен муџахединима, док је у Вишеграду изграђено спомен – обиљежје посвећено руским добровољцима погинулим током рата у БиХ. У Приједору се налази и спомен – обиљежје посвећено Јовану Рашковићу. У Трнопољу, гдје се налазио логор за несрбе Приједора, налази се спомен – обиљежје посвећено погинулим припадницима ВРС.

„Босна и Херцеговине је земља споменика у којој се кроз три сукобљена наратива рата води истовремено и рат споменика. Из тог разлога важно је поставити питање, да ли су ти споменици нужни за најбољу меморијализацију рата против Босне и Херцеговине. Иако су већина преживјелих и посматрача сагласни око тога да споменици треба да буду подизани на мјестима масовних злочина, не постоји заједнички став о томе шта би требало да буде њихова сврха“, нагласио је Ћудић.

На крају напомињемо да је УДИК ове године објавио публикацију назива Путевима сјећања, фотографски прикази меморијализације у БиХ. Тим који је радио на одабиру и фотографисању споменика прошао је рутом Сарајево – Брчко преко Кладња и у повратку преко Грачанице и Добоја. Рута од око 400 километара обухватила је више градова и општина, а као резултат добијен је материјал предочен у каталог фотографија споменика који на најбољи начин приказује примјере суочавања с прошлошћу у Босни и Херцеговини.

Ovaj post je takođe dostupan u: Латиница Ћирилица Енглески