12 12 2019
srenbs
Home / Uncategorized @sr / ЦЕНТРАЛНА ЕВИДЕНЦИЈА СПОМЕНИКА У ЦРНОЈ ГОРИ И РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

ЦЕНТРАЛНА ЕВИДЕНЦИЈА СПОМЕНИКА У ЦРНОЈ ГОРИ И РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

     Удружење за друштвена истраживања и комуникације (УДИК) из Сарајева творац је Централне евиденције споменика (ЦЕС) која обухвата податке о споменицима и спомен – обиљежјима посвећеним ратним страдањима деведесетих на подручју бивше Југославије. Унутар ове базе података налази се преко 3.500 споменика изграђених у Босни и Херцеговини, Црној Гори, Хрватској и Србији. Крајем 2018. године УДИК је одлучио да објави податке прикупљене о спомен – обиљежјима мапираним на територији Црне Горе и Србије и то кроз публикацију назива „Ин Мемориам Црна Гора и Република Србија (1991-2001), књига прва“.

Ова публикација је наставак истраживања које за циљ има да сачува сјећања на људе који су изгубили животе у југословенским ратовима. Такође, она представља јединствену базу података о изграђеним споменицима у Црној Гори и Србији, а чија је сврха да допринесе изградњи мира и олакша суживот грађанима земаља бивше Југославије.

Публикација је резултат истраживања спроведеног током 2017. и 2018. године у сарадњи са представницима служби градских и општинских управа, секретаријатима, министарствима, музејима, удружењима бораца и удружењима антифашистичких бораца путем којих је добијена чињенична грађа о изграђеним споменицима у мјестима широм Црне Горе и Србије. Као крајњи резултат мапиране су 154 општине у Републици Србији, укључујући и оне које немају споменика посвећених југословенским ратовима. Истраживање није обухватило територију Косова. Иако одређен број црногорских установа није доставио тражене податке, на основу сусретљивости Министарства културе Црне Горе мапиране су све општине у овој држави.

Споменици у бројкама

Према подацима Централне евиденције споменика, у Црној Гори је пописано 17 споменика који су посвећени страдању цивила и/или бораца југословенских ратова (1991 – 2001). 11 споменика је посвећено палим борцима, а 6 је посвећено цивилним жртвама рата. Општине које немају изграђених споменика су: Бар, Будва, Цетиње, Гусиње, Херцег Нови, Колашин, Котор, Петњица, Плужине, Рожаје, Шавник, Тузи и Улцињ. На подручју Подгорице налазе се четири споменика, док у Бијелом Пољу и Тивту по два. Остале црногорске општине имају по један споменик.

Према Централној евиденцији споменика, у Републици Србији је пописан укупно 301 споменик. Од укупног броја пописаних споменика, 34 је посвећено страдању цивила (11,30%), 219 споменика је посвећено погинулим борцима (72.76%), а 48 споменика је посвећено војницима и цивилним жртвама рата (15,95%). Највише споменика је пописано на подручју града Београда (52), те Пчињског управног округа (30). Највећи број мапираних споменика је посвећен страдању Срба (94,47% пописаних споменика).

Анализа споменика

На основу спроведене анализе прикупљеног материјала, координатор УДИК-а, Едвин Канка Ћудић, каже: „У Црној Гори и Републици Србији изграђена су спомен – обиљежја различитих облика, а неки од њих су спомен – плоче, крстови, чесме, бисте, спомен – попрсја, цркве, те спомен – комплекси. У најчешћем броју случајева ради се о спомен – плочама, великим и малим, а налазимо их на прочељима зграда, на каменим стијенама, поред локалних путева, мостова, на гробљима, у интеријерима, положене уз споменике као додатна објашњења.“ Посебне потешкоће у раду изазвали су споменици посвећени цивилним жртвама рата. „Приликом обраде података о споменицима посвећеним цивилним жртвама рата наишло се на извјесне потешкоће. У великом броју случајева споменици посвећени жртвама НАТО бомбардовања јасно не дефинишу да ли су у питању погинули борци или цивили. Таквих споменика је много, а грађени су најчешће на мјесту погибије. Они споменици који су грађени у оквиру војних касарни окарактерисани су као споменици посвећени припадницима војних јединица. Да би се смањила могућа грешка у класификацији, сви остали споменици ове врсте су окарактерисани као споменици посвећени и борцима и цивилима“, казао је Ћудић.

Помоћ при анализи прикупљеног материјала, пружио је и Немања Стјепановић из Фонда за хуманитарно право. У анализи која је дио горе поменуте публикације истакао је и сљедеће: „Из садржаја и структуре споменика видљиво је да процес меморијализације у Србији карактерише прећуткивање, незаинтересованост, митологизација, истицање српских насупрот жртава других нација, порицање злочина и, поготово, порицање улоге државних структура у њима. Скоро па савршена слика односа Србије и њених друштвених елита према ратовима из деведесетих. Докле је процес ревизије историје стигао говори и чињеница да је током последњих неколико година у више наврата најављена иницијатива да „као државнику који је задужио свој народ и борио се за њега“ споменик у Србији добије ни мање ни више него Слободан Милошевић.“ Он је, такође, истакао: „Однос Србије према ратовима деведесетих, међутим, вероватно много боље илуструју споменици који недостају, односно необележена места страдања или покопавања цивила“.

На крају напомињемо да је публикација доступна у више библиотека и институција у Црној Гори и Србији, а свакако ће се у наредном периоду наставити дистрибуција у друге библиотеке и културно – образовне установе. Сви заинтересовани за ово истраживање могу се обратити Удружењу за друштвена истраживања и комуникације из Сарајева путем мејла official.udik@outlook.com.

ПРЕС СЛУЖБА

Ovaj post je takođe dostupan u: Латиница Ћирилица