UDIK Udruženje za društvena istraživanja i komunikacije
Удружење за друштвена истраживања и комуникације (УДИК)) подсјећа јавност да се на данашњи дан 1992. године догодио ратни масакр у селу Биљани у општини Кључ.
Напад на село Биљани започео је у раним јутарњим сатима 10. јула 1992. године, а предводиле су га 17. лака пјешадијска бригада српске војске у сарадњи са резервним и активним полицајцима Одјељења полиције. Након уласка у село, српске снаге су извршиле покољ и егзекуцију 264 мушкараца, жена, дјеце и стараца бошњачке националности који су били мјештани села Биљани што је довело до готово потпуног нестанка тог мјеста у Босанској Крајини. Међу убијенима било је и шесторо дјеце. Најстарија жртва био је 85-годишњи Бећо Ћехић, док је најмлађа жртва била четверомјесечна беба Амила Џаферагић, која је умрла у јами у загрљају убијене мајке.
Непосредно након рата, односно крајем 1995. и током 1996. године, на локалитетима масовних гробница Ланиште I, Црвена земља I и II ексхумирано је 220 тијела. Идентификовани су убијени Бошњаци из засеока Доњих Биљана, Бркића, Османовића, Домазета, Џаферагића, Чехића, Мешана и Јабуковаца. У годинама које су услиједиле редовно су проналажена тијела убијених у мањим и појединачним гробницама, у шумама или напуштеним и спаљеним објектима. На подручју Биљана пронађене су 34 појединачне гробнице из којих су ексхумирана 34 тијела.
У поводу 28. годишњице, УДИК представља публикацију Ратни злочин у Биљанима, Предмет: Марко Самарџија. Публикација је објављена као једанаеста књига у едицији: Ратни злочини – транскрипти пресуда судова у Босни и Херцеговини.
Суд Босне и Херцеговине је у марту 2005. године подигао оптужницу против Марка Самарџије који је у својству командира Треће чете саничког батаљона у саставу 17. лаке пјешадијске бригаде Војске Републике Српске наредио и учествовао у масакру у Биљанима. Дана 3. новембра 2006. године Марко Самарџија је осуђен на 26 година затвора за злочине против човјечности, а пресудом су потврђени наводи из оптужнице о масовним злочинима против бошњачких цивила. Међутим, у другостепеном поступку пред Судом БиХ, Самарџија је 23. октобра 2008. године оглашен кривим за затварање и тешко одузимање физичке слободе као злочин против човјечности и осуђен на казну затвора у трајању од седам година. Он је до данас једина особа осуђена за ратни злочин у Биљанима.
Осим првостепене и другостепене пресуде, унутар ове књиге налазе се анализа о несталим особама и пронађеним масовним гробницама, као и листа верифицираних несталих особа чији се нестанак може довести у везу са догађајима у јулу 1992. године у селу Биљани у општини Кључ. Подаци су преузети од Института за нестале особе Босне и Херцеговине. Књигу објављујемо у знак сјећања на страдало становништво Биљана код Кључа.
