UDIK Udruženje za društvena istraživanja i komunikacije
Седам дана након обиљежавања 22. годишњице (5. јануар 2015. год.) над убијеним српским цивилима села Кравице, за отисак.ба говори координатор Удружења за друштвена истраживања и комуникације (УДИК) Едвин Канка Ћудић
Разговарао: Исмет ХАЛИЛОВИЋ
Ми смо били први који смо се поклонили и одали пошту након 22. године од злочина почињеног над српским цивилима, на Божић 1993. године, у мјесту Кравице. То никада нико није урадио, а требали су. То је била наша морална обавеза.
Каква је била реакција?
У Кравицама смо били лијепо примљени. У Сарајеву је било негодовања али то уопће више није важно. Било је цензурисања од стране појединих медија, али и то је ок. Разумијемо политику појединих медијских кућа.
Да то не води релативизацији злочина?
Не, не мислимо тако. Мислимо да је свака жртва дужна помена. Ми смо тамо отишли због цивилних жртава а не због војника Републике Српске. За нас је цивилна жртва важна.
Обиљежили сте и злочине над јамом Казани у Сарајеву…
Том приликом РТРС је покушао манипулирати свјешћу грађана Републике Српске. То је било некоректно и заиста поражавајуће, јер и након толико година још увијек имамо медије који су прорежимски оријентирани.
Злочини су Олуји су обиљежени по први пут и у Сарајеву и у Загребу.
Да, али оно што је најважније да су оба цивилна друштва и у Хрватској и у БиХ то препознали као ратни злочин. Док је Хрватска славила побједу етничког чишћења над Србима у Хрватској, ми смо тада заједнички показали да је то ипак био ратни злочин.
Шта примјећујете на тим обиљежавањима?
Да су сви меморијали у оквирима националних или вјерских симбола, те да се на тај начин упорно манипулира свјешћу жртвама. Међутим, сви заборављају да жртва нема националност. Жртва остаје жртва. Ништа мање српска мајка не плаче за својим дјететом него што плаче бошњачка. Животе су изгубили људи који се нису познавали, али убијени су због оних који су се итекако добро познавали. Опет, нове генерације кажу да се не осјећају одговорнима, јер су биле тек рођене.
Шта то значи?
То што нису учестовали у том злочину, они се не осјећају одговорним. С друге стране, никада се нису ни дистанцирали о тих злочина, а ако се нисте дистанцирали, онда још увијек учестујете у негирању злочина.
Од недавно постоји канцеларија УДИК-а и у Брчко дистрикту БиХ?
Да, Скупштина је донијела одлуку о оснивању још једне канцеларије у Босни и Херцеговини. Послије Сарајева, на ред је дошла и канцеларија у Брчком. Сматрамо, да је у Брчком доста тога ушминкано, а да се суштински проблеми нису ријешили. Цивилно друштво у Дистрикту је такодјер етнички оријентирано. Можемо радити са све три стране у будућности, јер нас не занимају етничке припадности. С друге стране, Скупштина је именовала координаторицу УДИК-а за канцеларију у Брчком.
Кажете ушминкано?
Нико не говори што мисли, јер сматрају да ће тако бити дискредитовани унутар своје етничке скупине. С тим у вези, никада не можете разговарати на један отворен и искрен начин, уз узајамно поштовање и разумијевање. Тако, ако особа А започне причу о неком злочину, а особа Б шути над том причом, то показује да је особа Б свјесна злочина али се боји изговорити је ће тако бити дискредитована од „своје“ скупине. С друге стране ако особа А говори само о својим злочинима што је заједница особе Б починила, онда нам и то показује да ни особа А није изашла из својих оквира,из своје етније. То је забрињавајуће. Ех, управо то имамо у Брчком.
