UDIK Udruženje za društvena istraživanja i komunikacije
Меморијализација сјећања у материјалном смислу подразумијева постојање мјеста обиљежавања страдања, али такођер подразумијева и постојање могућност да се та мјеста достојно обиљеже и буду доступна увијек и свима. Меморијали нису сврха сами себи – њихова функција свједочанства потпуно се реализира тек ако успјешно функционирају и као мјеста која одају почаст страдалима, која преиспитују прошлост и која адресирају актуелна питања. Међутим, како у оквиру индивидуалног сјећања, тако и у оквиру хисторијског сјећања, слике момената из прошлости имају и другу сврху: оне служе и као легитимација постојећег друштвеног поретка. Сјећање као такво, као друштвенополитички феномен, неизбјежно служи као ствар политичког.
