20 1 2022
srenbs
Home / Uncategorized @sr / СЈЕЋАЊЕ НА ЖРТВЕ УБИЈЕНЕ НА КАЗАНИМА

СЈЕЋАЊЕ НА ЖРТВЕ УБИЈЕНЕ НА КАЗАНИМА

     Удружење за друштвена истраживања и комуникације (УДИК) подсјећа јавност на годишњицу злочина почињених 1992. и 1993. године на локалитету Казани, подно Требевића, на подручју Старог Града Сарајева.

Иако је прошло 28 година од монструозних злочина на Казанима, још увијек свједочимо да злочини које су починили припадници 10. брдске бригаде Армије РБиХ под командом Мушана Топаловића Цаце, и данас дијеле јавност. За једне је Топаловић злочинац, за друге херој, а за неке пак и једно и друго.

УДИК је 2014. године први пут обиљежио годишњицу убиства жртава на Казанима. Самим тим, УДИК је постао прва невладина организација која је организовала јавно сјећање на ове догађаје. Сљедеће је године поново на исти начин испред сарајевске катедрале обиљежена годишњица, а већ је 2016. објављена публикација „Ратни злочини на Казанима – пресуде“. Током наредне три године, УДИК је тражио од Града Сарајева изградњу споменика жртвама на локалитету Казани, али и у центру Сарајева. Такође, тражено је уклањање спомен-плоче посвећене Мушану Топаловићу Цаци, а која се налази на зиду Основне школе “Едхем Мулабдић” у сарајевском насељу Бистрик.

Прошле године је УДИК-ова идеја добила подршку појединаца и организација цивилног друштва, па је тако организована заједничка комеморација испред Вјечне ватре. И тада је затражено да споменик овим жртвама мора бити на Казанима, али и у центру Сарајева, јер су убијени били грађани тог града. Исте године, а због већег интересовања јавности, објављено је друго издање књиге о Казанима. На тај начин је учињено све да се што више грађана упозна са стравичним злочинима, да се задобије њихова подршка, али и охрабри Градско вијеће Града Сарајева да донесе одлуку о подизању споменика.

Град Сарајево је 2021. године расписао позив за идејно рјешење споменика на Казанима. Након неког времена исти је поништен. Са спомен-комплекса прешло се на идеју о спомен-обиљежју. Као епилог је усвојена одлука о спомен-плочи. УДИК је подржао ту идеју, али се са актуелном градоначелницом није сложио око текста и броја жртава који би требао бити уклесан на плочу.

Број жртава није коначан. Он је већи од оног који је представљен у Нацрту, а сада Приједлогу одлуке. Такође, из поштовања према жртвама, мора се навести ко је убијао те грађане током 1992. и 1993. године. То није само политичко, него и етичко питање.

Приједлог одлуке спомен-обиљежја Казани са предложеним текстом и бројем жртава је срамотан и недостајан истих. Из тог разлога, спорни текст и број жртава у својој основи не би требао добити ничију подршку, а понајмање Града Сарајева.

Казани би требало да представљају борбу главног града Босне и Херцеговине за истину, за његову мултикултурну, мултиконфесионалну и антифашистичку прошлост и будућност. На том путу Сарајево бира страну добра или зла. На тај ће се начин дистанцирати или не, од злочина почињених и у име својих грађана.

Ovaj post je takođe dostupan u: Латиница Ћирилица Енглески