14 5 2021
srenbs
Home / Uncategorized @sr / СЈЕЋАЊЕ НА ЖРТВЕ ХОЛОКАУСТА

СЈЕЋАЊЕ НА ЖРТВЕ ХОЛОКАУСТА

Удружење за друштвена истраживања и комуникације (УДИК) подсјећа јавност на 27. јануар, дан када се обиљежава годишњица ослобођења концентрационог логора Аушвиц – Биркенау од стране совјетских војника 1945. године. Милионе људи су нацисти и њихови сарадници широм Европе, у периоду између 1933. и 1945. године, прогонили, третирали крајње нељудски, лишили их достојанства и на крају убили.

У поводу годишњице УДИК представља публикацију „Сарајево: Сјећање на жртве холокауста“ која документује имена палих бораца, грађана Сарајева у НОБ-у, погинулих бораца за ослобођење Сарајева и жртава фашистичког терора. Списак имена је добијен од листа Ослобођење које је ту исту листу објавило прошле године када је у сарајевској катедрали одржана миса за Блајбург.

О процесу прикупљања података, у уводном дијелу књиге писала је Вилдана Селимбеговић, главна и одговорна уредница листа Ослобођење: „У Меморијалном комплексу Спомен-парка на Врацама уклесана су имена бораца Народноослободилачке борбе и цивилних жртава из Сарајева у току Другог свјетског рата. Одбор за изградњу овог Спомен-парка прикупио је имена палих бораца, грађана Сарајева у НОБ-у, погинулих бораца за ослобођење Сарајева и жртава фашистичког терора: тај документ смо добили, подијелили га и бацили се на посао. Данима је трајало исписивање имена и презимена жртава. А њихови су животи нестајали у трену.“

У поговору књиге хазан сарајевске синагоге Игор Бенцион Кожемјакин је написао: „Велики број имена људи уклесаних у зидове Спомен-парка Враца припада Сарајлијама Јеврејима који су убијени из једног јединог разлога, што су рођени као Јевреји. Око 80% босанскохерцеговачких Јевреја је било настањено у Сарајеву. Од око 10.500 Јевреја, колико их је прије Другог свјетског рата било у Сарајеву, око 9.000 је одведено у усташке и нацистичке логоре. У Сарајево се након рата вратило око 1.500 преживјелих Јевреја. Највећи број преживјелих су учесници НОБ-а, док је мањи број слободу дочекало у логорима.“

У свом тексту Кожемјакин истиче важност помињања плементиних људи који су спашавали босанскохерцеговачке Јевреје из сигурне смрти: „Јад Вашем, Меморијална установа за жртве и хероје холокауста из Јерусалима, је 1963. године установила признање „Праведник међу народима“ којим одаје почаст свима онима који су ризиковали свој живот током холокауста, да би спасили Јевреје од истребљења. До сада су 53 особе из Босне и Херцеговине, из свих народа и конфесија, препознате као Праведници од стране ове институције а велики број случајева спашавања никада није документован. Нека ови свијетли примјери служе као подсјетник људског достојанства и светости живота, као највеће појединачне и универзалне вриједности“.

И као што је Вилдана Селимбеговић у уводнику књиге истакла: „Сјећање на жртве је наша обавеза. Текстом, књигом, цвијетом, пјесмом Bella, Ciao!, како год, важно је да памтимо да су нам својим животима омогућили живот достојан човјека.“

Ovaj post je takođe dostupan u: Латиница Ћирилица