UDIK Udruženje za društvena istraživanja i komunikacije
Удружење за друштвена истраживања и комуникације (УДИК) подсјећа јавност да је на данашњи дан 1992. године почео са радом логор Лука у Брчком чија је основна функција била мучење бошњачког и хрватског становништва са подручја тадашње општине Брчко.
Након насилног преузимања власти, а на иницијативу локалних самопроглашених брчанских власти предвођених Српском демократском странком, основан је концентрациони логор Лука у коме су систематски вршена затварања и ратни злочини над несрпским становништвом са подручја ове општине. Логор Лука је затворен у августу исте године, због притиска међународне јавности, а логораши су пребачени у логор Батковић код Бијељине. Треба напоменути, да се и поред логора Лука, на подручју Брчког налазило неколико стратишта на којима су током посљедњег рата мучени и злостављани Бошњаци и Хрвати, као што су: ДТВ Партизан, Хотел Посавина и зграда Полицијске управе Брчко.
Едвин Канка Ћудић, координатор УДИК-а, овом приликом каже: „Логор Лука у Брчком остаје као тужна прича и пораз за суочавање с прошлошћу. На зид логора је прије неколико година постављена спомен – плоча убијенима, а на којој нису уписана имена страдалих, као ни то чија војска је држала Бошњаке и Хрвате заточене у том логору. За нас, као представнике цивилног друштва, то је страшно, јер преузимање одговорности за ратне злочине чини основни пут ка помирењу. То нисмо имали у Брчком, него смо добили концепт помирења без одговорности. Из тог разлога, наша највећа нада је упућена ка будућим генерацијама, да ће они схватити значај помирења, јер то ове генерације нису успјеле.“
За ратне злочине у Брчком, пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију (МКСЈ) суђено је Слободану Милошевићу, Војиславу Шешељу, Биљани Плавшић, Радовану Караџићу, Момчилу Крајишнику, Горану Јелисићу и Ранку Чешићу. Горан Јелисић звани Српски Адолф је осуђен на 40, Ранко Чешић на 18, Момчило Крајишник на 20 и Биљана Плавшић на 11 година затвора. Они су ослобођени оптужбе за геноцид и осуђени су за злочин против човјечности, упркос чињеници да су имали намјеру дјелимичног уништења националне групе Бошњака и Хрвата, односно да су (Јелисић и Чешић) починили многобројна убиства логораша са геноцидном намјером.
