ГОДИШЊИЦА РАТНИХ ЗЛОЧИНА НА МОСТИНИ КОД ЧАЈНИЧА

     Удружење за друштвена истраживања и комуникације (УДИК) подсјећа јавност на годишњицу ратних злочина над Бошњацима Чајнича. Током маја 1992. године на локалитету ловачки дом на Мостини код Чајнича убијени су бошњачки цивили који су претходно заробљени у граду или околним селима, као и на цести према Пљевљима док су покушавали побјећи од рата.

Према подацима Института за нестале особе БиХ, на подручју Чајнича пријављено је укупно 138 несталих особа. До данас је пронађено и идентифицирано 90 жртава. Потпуно је непозната судбина још 48 Чајничана за којима се и даље трага. Највећа гробница која је крила тијела Бошњака из Чајнича јесте једна од гробница у мјесту Мостина из које су у септембру 2002. ексхумирани посмртни остаци 18 жртава. У овој масовној гробници најмлађа жртва је био деветнаестогодишњи Златко Буква. Мјесто Мостина, осим ове, скривало је још шест масовних гробница из којих су ексхумирана тијела укупно 60 жртава.

УДИК-ова публикација „Ратни злочини у Чајничу – пресуде“ документује предмете Суда Босне и Херцеговине за ратне злочине почињене над цивилима Чајнича и околине. Суд је осудио Милорада Живковића, Милуна Корњачу, Милосава Јовановића, Маријана Јовановића и Славка Јовановића на казне од шест до једанаест година затвора. Оптужби су ослобођени Душко Тадић и Стево Јовановић.

Суд БиХ је 2015. године потврдио оптужницу против Душка Корњаче. Корњача се терети да је „у оквиру широког и систематичног напада Територијалне одбране и Полицијске станице српске општине Чајниче, као предсједник Кризног штаба, касније командант ратног штаба Српске општине Чајниче те предсједник Скупштине општине и министар одбране у Влади Српске аутономне територије Херцеговина, као свјестан учесник удруженог злочиначког подухвата, планирао и наредио прогон несрпског становништва са подручја које обухвата општина Чајниче“.

Иако је познато да Корњача станује у Новом Саду, и даље је недоступан правосудним органима БиХ. Стога, поново апелујемо на државу Србију да изручи Душка Корњачу Суду БиХ чиме би показала да регионална сарадња на питању процесуирања одговорних за ратне злочине заиста постоји. Само заједничким напорима можемо градити друштво без насиља, друштво у коме ратни злочинци неће држати предавања у образовним установама, гдје ће прави хероји бити грађани и грађанке који својим радом и трудом чине нашу заједницу бољом и достојном за живот.

У поводу тридесет и прве годишњице, сјећамо се убијених цивила Чајнича и околине.

Ovaj post je takođe dostupan u: Латиница Ћирилица Енглески