UDIK Udruženje za društvena istraživanja i komunikacije
Прије 30 година у Ахмићима поред Витеза почињен је један од најокрутнијих ратних злочина на просторима некадашње Југославије. У раним јутарњим сатима, 16. априла 1993, напад на село Ахмиће извеле су локалне јединице ХВО-а.
Међународни казнени суд за бившу Југославију (МКСЈ) у Хаагу наводи да је у Ахмићима убијено 116 људи, 24 је рањено, уништено 169 кућа те двије џамије. За злочин против човјечности у Ахмићима МКСЈ је судио 13 Хрвата из Средње Босне. За судјеловање у доношењу одлуке о нападу на Ахмиће, потпредсједник ХДЗ-а Босне и Херцеговине Дарио Кордић осуђен је на 25 година затвора. Међу осталим, осуђени су Драго Јосиповић, Владимир Шантић, Мирослав Брало и Пашко Љубичић.
Хашки суд је установио да је злочин почињен у оквиру међународног оружаног сукоба у који је била умијешана Хрватска, преко контроле над ХДЗ-ом БиХ и ХВО-ом. Правомоћно је потврђено да је “Хрватска остваривала свеукупну контролу над ХВО-ом“, те „руководила у планирању, координацији и организацији ХВО-а.“
Злочин у Ахмићима судски је процесуиран. Судило се организаторима, заповједницима и непосредним починиоцима, но он остаје трајна мрља и срамота Републике Хрватске.
Хрватска треба показати спремност да се искрено и без остатка суочи са почињеним злочинима, те преузме одговорност за прошлост. Само чиновима солидарности кроз јасне иницијативе који имају за циљ разумијевања улоге Републике Хрватске у рату против Босне и Херцеговине, моћи ћемо рећи да се Хрватска коначно дистанцира од империјалне политике Фрање Туђмане.
Зато захтијевамо од предсједника Републике Хрватске и предсједника Владе Републике Хрватске да се јавно дистанцирају од ратних злочина почињених у наше име те прекину суставну политику релативизације, негирања и умањења ратних злочина. Тражимо јасно формулисано извињење и именовање једне улице или трга у Загребу по жртвама Ахмића. Тек кад ратни злочин у Ахмићима постане дијелом хрватског образовног система, бићемо у могућности да кажемо да смо на трагу правде, одговорности и изградње мира. Кривица за злочин је индивидуална, али истина о ратним злочинима колективна је, наша, одговорност.
У суботу 15. априла 2023. на Тргу бана Јосипа Јелачића, у 12:00 сати организујемо протестно стајање у знак сјећања на жртве Ахмића. Истог дана, у 17:00 сати у загребачком Културно-информативно центру (КИЦ) организујемо приказивање видео документације која је дио интерактивног наратива Ахмићи – 48 сати пепела и крви, продукција СЕНСЕ – Центар за транзицијску правду. Приказивању ће услиједити разговор који ће модерирати новинарка Сњежана Павић, а судионици и судионице су Мина Видаковић, СЕНСЕ – Центар за транзицијску правду, мировна активисткиња Ана-Марија Рафаи, Регионална адреса за ненасилно дјеловање (РАНД), филозофкиња и универзитетска професорица Надежда Чачинович, те професор повијести Марко Фучек.
Центар за жене жртве рата – РОСА, Загреб
Центар за грађанску храброст, Загреб
Удружење за друштвена истраживања и комуникације (УДИК), Сарајево
Документа – Центар за суочавање с прошлошћу, Загреб
Регионална адреса за ненасилно дјеловање (РАНД), Загреб
СЕНСЕ – Центар за транзицијску правду, Пула
Центар за женске студије, Загреб
Женска мрежа Хрватске
