UDIK Udruženje za društvena istraživanja i komunikacije
Удружење за друштвена истраживања и комуникације (УДИК) подсјећа јавност на ратне злочине који су се догодили у Пионирској улици и на Бикавцу у Вишеграду у јуну 1992. године.
Злочини познати као Жива ломача десили су се 14. и 27. јуна 1992. године када су припадници паравојне формације Осветници, на челу са најокрутнијим злочинцима из Вишеграда Миланом и Средојем Лукићем, запалили живе цивиле, већином жене и дјецу. У кући Адема Омерагића у Пионирској улици запаљено је око седамдесет бошњачких цивила углавном из села Коритник. Најмлађа жртва је имала свега два дана. Сличан се сценарио догодио двије седмице послије када је запаљено седамдесет бошњачких цивила у кући Мехе Аљића у вишеградском насељу Бикавац. О страхотама на Бикавцу је пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију (МКСЈ) свједочила Зехра Турјачанин. Спаљивања цивила вршена су на још десетак других локација.
За злочине у Вишеграду суђено је пред МКСЈ-ом и судовима у Босни и Херцеговини. Хашки трибунал је осудио Милана Лукића на доживотну казну затвора, Средоја Лукића на двадесет и седам година, те Митра Васиљевића на петнаест година затвора. Публикацијом „Ратни злочини у Вишеграду – пресуде“ УДИК је 2017. документовао девет предмета за ратне злочине почињене у Вишеграду донесених пред Судом БиХ и Врховним судом ФБиХ, а којима су осуђени Бобан Шимшић, Драган Шекарић, Милош Пантелић, Момир Савић, Ненад Танасковић, Ново Рајак, Оливер Крсмановић, Предраг Милисављевић, Витомир Рацковић и Жељко Лелек. У марту 2020. године, Апелационо вијеће Суда БиХ потврдило је пресуду којом је Радомир Шушњар осуђен на двадесет година затвора. Тренутно се пред Судом БиХ води поступак против Миломира Ђуричића и Вукадина Спасојевића за злочине почињене над бошњачким становништвом у логору Узамница 1992. и 1993. године.
Нажалост, Вишеград је данас познат као град женоубица, дјецоубица и као мјесто монструозних злочина које су починили припадници разних формација Војске Републике Српске (ВРС). Према подацима Института за нестале особе БиХ, на подручју Вишеграда се трага за 467 особа, док су 453 лица идентификована. Пионирска, Бикавац, Узамница, Вилина Влас и друге локације говоре нам довољно о карактеру злочина на подручју Вишеграда. Резултати систематског истребљења несрпског становништва данас су јасно видљиви у готово једнонационалној структури вишеградске популације.
Процес истинског суочавања с прошлошћу није могућ без процесуирања одговорних за ратне злочине. Неминован и важан корак напријед јесте проналазак посмртних остатака убијених. Овим путем апелујемо на све надлежне институције да имају мало више савјести и воље када су у питању вишеградске жртве. Потребно је убрзати процес идентификације особа несталих на подручју Вишеграда јер породице и тридесет година послије чекају на правду и истину. Такође, апелујемо на све грађане и грађанке Вишеграда који имају било какве информације о судбини њихових комшија да коначно проговоре о томе како би се остаци жртава живих ломача и других вишеградских стратишта достојанствено укопали.
У поводу тридесет и прве годишњице, сјећамо се убијених Вишеграђана.
