ГОДИШЊИЦА УБИСТВА ЦИВИЛА У БИЉАНИМА

     Удружење за друштвена истраживања и комуникације (УДИК) подсјећа јавност на годишњицу ратног злочина над цивилима села Биљани код Кључа. Напад на ово село започео је у раним јутарњим сатима 10. јула 1992. године, а предводиле су га 17. лака пјешадијска бригада Војске Републике Српске (ВРС) у сарадњи са резервним и активним полицајцима Одјељења полиције из Санице.

Посљедица тог напада је покољ око 260 цивила бошњачке националности који су били мјештани Биљана што је довело до готово потпуног нестанка тог мјеста у Босанској Крајини. Најстарија жртва био је 85-годишњи Бећо Ћехић, док је најмлађа жртва била четверомјесечна беба Амила Џаферагић. Према подацима Института за нестале особе БиХ, прва откривена масовна гробница назива Црвена земља I пронађена је у новембру 1995. из које је ексхумирано шеснаест жртава. Највећа масовна гробница је јама Ланиште I из које је у периоду од 5. октобра до 15. новембра 1996. ексхумирано 188 жртава. На подручју Биљана пронађене су 34 појединачне гробнице.

Суд Босне и Херцеговине је у марту 2005. подигао оптужницу против Марка Самарџије који је у својству командира Треће чете саничког батаљона у саставу 17. лаке пјешадијске бригаде ВРС-а наредио и учествовао у масакру у Биљанима. Према оптужници, Самарџија је наредио женама да се упуте у правцу основне школе у Биљанима, а мушкарце старије од 18 и млађе од 60 година је у колони спровео у  правцу те исте школе гдје су они најприје били затворени у учионице и Дом културе, а затим у групама од по 5 до 10 убијани. Преостали мушкарци су, како се наводи у оптужници, најприје батинани а затим смјештени у аутобусе са којима је преостало цивилно становништво одвезено на локалитет „Ланиште“ и ликвидирано..

Публикација Ратни злочин у Биљанима, Предмет: Марко Самарџија документује овај предмет Суда Босне и Херцеговине који је у новембру 2006. донио пресуду и осудио Самарџију на 26 година затвора за злочине против човјечности. Међутим, двије године касније, у другостепеном поступку пред Судом БиХ, Самарџија је оглашен кривим за затварање и тешко одузимање физичке слободе као злочин против човјечности и осуђен на казну затвора у трајању од седам година. Иако је већина тијела жртава овог масакра пронађена, објелодањен је контекст догађаја свједочењима преживјелих, Самарџија за сада остаје као једини осуђени. Поново апелујемо на надлежне институције да не забораве жртве овог ратног злочина и да се ангажују на проналажењу и процесуирању починилаца овог масакра.

У поводу годишњице сјећамо се убијених цивила из села Биљани код Кључа.

Ovaj post je takođe dostupan u: Латиница Ћирилица Енглески